Parlamentarizam

Predmet parlamentarizam se realizuje na master studijama politikologije i cilj ovog kursa jeste bliže upoznavanje studenata sa osnovnim principima reprezentativne demokratije, parlamenmtarizma, parlamentarnih sistema i same institucije parlamenta. Kurs prati i normativnu i empirijsku ravan. Studentima se nudi mogućnost sagledavanja mesta i uloge parlamenta u savremenom društvu i komparativno i u Srbiji. Sticanje ovih znanja olakšava razvijajanje analitičkih i istraživačkih znanja, sposobnosti i veština. Kurs se bavi i pitanjem unutrašnje strukture parlamenta, sa razgranatom mrežom odnosa i njihovog povezivanja sa spoljnim izvorima uticaja: brižljiva osmatranja odnosa parlamenta odnosno poslanika i partija odnosno lokalnih partija ili partijskih lidera; proučavanje parlamentarnih ili subparlamentarnih tvorevina (komiteti, komisije); istraživanjem odnosa socijalne strukture ili socio-ekonomskog statusa poslanika i njegovog političkog ponašanja

STUDIJSKI PROGRAM SEM. STATUS ČASOVI ESPB AKRED.
Master akademske studije politikologije — Politička analitika i menadžment u politici 1 izborni 2+3 6 2012.

Ishod predmeta

Kurs se bavi pitanjem parlamentarizma, parlamentarnih sistema i samom institucijom parlamenta. Parlament, predstavničko telo neposredno izabrano od naroda (građana) koje ima legitimitet nisioca narodnog suvereniteta nalazi se u sam centar odnosa društva i države. Programom kursa obuhvaćen je način njegovog izbora, nadleđnosti, unutrašnja struktura i dinamika. Predstavnička tela predstavljaju most ili vezu između vlade i naroda (građana). Osim građana, parlament reprezentuje i političke stranke, federalne jedinice, nacionalne manjine, birače određene regije, i vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti polova. Kurs razmatra najvažnije nadležnosti parlamenta u koje spadaju: izbor i razrešenje vlade, nadziranje i kontrola vlade, debatovanje (parlare-govoriti), usvajanje budžeta, donošenje zakona, političko predstavljanje (reprezentacija), političko obrazavnje i obezbeđivanje legitimiteta vlasti. Razmotriće se osnovne distinkcije i rasprave o parlamentarizmu naspram prezidencijalizma.

Sadržaj predemta

Teorijska nastava

Pojam i značenje parlamentarizma; Parlament i predstavnička demokratija; Parlamentarizam naspram prezidencijalizma; Tipovi parlamentarnih sistema; Uloga i funkcije parlamenta u savremenim društvima; Parlament i druge grane vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska); Unutrašnja organizacija i sastav parlamenta (poslanici, predsednik, domovi, radna tela, poslaničke grupe); Parlamentarni odbori (komiteti); Poslaničke grupe i uticaj političkih partija na odlučivanje u parlamentu; Status i prava poslanika; Nadležnosti parlamenta; Izbor i kontrola vlade (poslanička pitanja, impičment, interpelacija, javna slušanja); Parlamentarna procedura; Praktični rad

Praktična nastava: Studijski istraživački rad

Literatura:

Marijana Pajvančić, Parlamentarno pavo, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2005. str. 230

Vučina Vasović, Savremene demokratije, Službeni glasnik, Beograd, 2006.

Sartori Đovani, (1994), Nither Presidentialism Nor Parliamentarism, u Linz Huan J., Artuto Valenzuela, Ed., The Failure of Presidential Democracy, (Volume 1), The John Hopkins Universisty Press, Baltimore and London, ili Ni predsednički sistem, ni parlamentarizam, u: Politikološke teme, Magna Agenfa, Beograd, 2002. str. 183-197 (15)

Ocena znanja:

usmeni ispit 40;
aktivnost u toku predavanja 10;
seminari 30;
kolokvijumi 20